Одломци из књиге "ОХРИДСКИ ПРОЛОГ" Епископ Николај Велимировић.
Данас је 18.05.2012. Књига ОХРИДСКИ ПРОЛОГ, писана је по старом календару, стога су датуми наведени испод, различити од актуелног.
5. МАЈ
1. Св. великомученица Ирина. Живела у времена апостолска на Балкану, у некоме граду Магедону, где њен отац Ликиније беше малим царем. Неки мисле, да је била Словенкиња. Рођена као незнабошка од родитеља незнабожаца. Пенелопа тако јој беше име незнабожачко поучи се вери хришћанској од учитеља јој Апелијана. Св. Тимотеј, ученик апостола Павла, крсти њу и њене дворкиње, и донесе јој посланице апостола Павла на читање. Одрицањем да се уда она разгневи свога оца, и отац је хтеде мучити, али чудесним начином она обрати свога оца у Хришћанство. Још од четири цара, осим њенога оца, стављена на разне муке, но Бог ју преко својих ангела спасаваше. Цар Седекија закопа је до главе у јендек, напуњен змијама и скорпијама. Но ангел Божји умртви отровне гадове и сачува свету девицу неповређену. Тада исти цар покуша да је преструже тестером, но тестера се одбијаше од тела њенога као од камена. По том опет исти цар веза је за точак под воденицом и пусти воду, да је тако умори. Но вода не хтеде тећи него стајаше, и деви-ца оста здрава и жива. Цар Савах, син Седекијин, поткова је ексерима, натовари на њу врећу песка, и заузда је, па нареди те је водише као скота далеко изван града. „Заиста сам као скот пред Тобом, Господе!" говорише света мученица трчећи зауздана за својим мучетељима. Но ангел Божји потресе земљу, и земља се отвори и прогута мучитеље њене. Преживевши све муке, кроз које обрати огроман број незнабожаца у Хришћанство, Ирина пређе у град Калипољ, где проповедаше веру у Христа. Цар тамошњи Нумеријан хтеде је уморити на тај начин што је бацаше у три усијана метална вола једно за другим. Но девица би спасена и остаде жива. И многи видеше и вероваше. Епарх Ваводин одведе је у град Константину, где је умисли убити на тај начин, што је стави на усијане решетке. Но то не нашкоди св. Ирини, а многе приведе правој вери. Најзад дође Ирина у град Месемврију, где је умртви цар Саворије, но Бог је оживе. А цар са многим народом видећи то, поверова у Христа и крсти се. И тако св. Ирина својим страдањем и чудесима приведе у веру Христову преко 100.000 незнабожаца. Најзад сама леже у гроб и нареди Апелијану да гроб затвори. После четири дана, кад гроб отворише, ње не беше у гробу. Тако прослави Бог за навек девицу и мученицу Ирину, која све жртво-ва и све претрпе, да се Бог што више прослави међу људима.
3. Св. Мартин и Ираклије. Словени. Беху гоњени од јеретика, аријеваца, у Илирији. Послани у изгнанство ови витези Православља скончаше земни живот у IV столећу, и преселише се ка Господу.
